И ове године, у нашој школи обележава се годишњица почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, како бисмо се подсетили на жртве нашег народа које су страдале током тих немилих догађаја.
Дана 24. марта 1999. године, у 19 часова и 45 минута, по први пут су широм СР Југославије оглашене сирене за ваздушну опасност. Током наредних 11 недеља, тај звук постао је део свакодневице становништва. Током 78 дана бомбардовања, према незваничним подацима, погинуло је око 2.500 цивила и 1.000 припадника војске и полиције. Оштећени су бројни инфраструктурни и привредни објекти, здравствене установе, медијске куће и војни објекти.
Интервенција НАТО-а извршена је без одобрења Савета безбедности, под оптужбом да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију били су догађаји у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.
Током ове илегалне војне акције, у очима НАТО-а све је било “валидна” војна мета. Тако су срушени сви мостови у Новом Саду, бомбардовани су “Петрохемија” у Панчеву, Фабрика дувана у Нишу, фабрика аутомобила “Застава”, као и железнички мост у Грделичкој клисури. У тренутку напада, преко моста је пролазио воз који је саобраћао на линији Београд – Солун. Тог 12. априла, погинуло је више десетина путника, а исто толико их је рањено.
Осим тог воза, НАТО бомбардери погодили су и аутобус “Ниш експреса” на магистралном путу Ниш – Приштина, услед чега је погинуло 60 цивила, међу којима и 15 деце. Само дан касније, бомбардован је и аутобус “Ђаковица превоза”, када је страдало 20 цивила, а 43 особе су рањене.
Најмлађа жртва бомбардовања била је трогодишња Милица Ракић, која је 17. априла убијена у свом дому у Батајници, када је погођена шрапнелом НАТО пројектила. Њена трагедија постала је симбол страдања и патње деце СР Југославије. Током истог напада, лакше је рањен двогодишњи Дражен Јанковић.
НАТО је нападао и медијске куће, па је 23. априла, у бомбардовању зграде РТС-а, погинуло 16 запослених. У Нишу је погођена пијаца, где је међу жртвама била и Љиљана Спасић, студенткиња завршне године медицине, која је у том тренутку била у седмом месецу трудноће.
Од градова, највише су страдали Алексинац, Сурдулица и Куршумлија. Под рушевинама су нестајале читаве породице.
Бомбардовање је обустављено 10. јуна, након потписивања Воjно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, којом је СР Југославија задржала суверенитет над Косовом и Метохијом, али је оно стављено под међународну управу УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом, у централну Србију избегло је више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Након овог, као и других ратова током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.
