Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. По грегоријанском календару прославља се 2. фебруара, док цркве које се придржавају јулијанског календара, међу којима и Српска православна црква, прослављају 15. фебруара.
Сретење Господње је уједно и Дан државности Републике Србије које се прославља у спомен на дан када су 1804. године устаници предвођени Ђорђем Петровићем – Карађорђем у Марићевића јарузи у селу Орашац подигли устанак против Дахија, а потом и турске управе. Том приликом скупило се око три стотине устаника који су умакли пред „сечом кнезова“ и одлучили да дигну устанак против Турака. Такође на исти дан 1835. године донесен је први устав Кнежевине Србије којим су прокламована права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Уставом су укинути ропство и феудални односи. Устав је саставио Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт су чинили кнез, државни совјет и народна скупштина.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918), након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. После распада Државне заједнице Србије и Црне Горе (2006), Дан државности постаје централни државни празник Републике Србије. Од 2012. године Дан државности обухвата два дана 15. и 16. фебруар.
