Дан српског јединства, слободе и националне заставе, обележен је данас, 15. септембра у нашој школи у 12 часова. Програм су припремили ученици осмог разреда и хор, са наставницом историје и наставником музичке културе. Присуствовали су сви ученици као и велики број грађана. Било је веома свечано како и доликује данашњем празнику.
За Дан српског јединства, слободе и националне заставе одређен је 15. септембар, јер је на тај дан 1918. године започео пробој Солунског фронта и почетак победе у Великом рату а прославља се од 2020. године. Српска застава вероватно је једна од ретких или чак једина која никада није заробљена у боју. Стотине хиљада људи пало је у борби бранећи српску тробојку као национални симбол. Под том заставом српски војник се борио и превазилазио све препреке које су пред њега постављане.
Најстарији сачувани подаци о изгледу српске заставе односе се на стег ( заставу ) краља Владислава Немањића, из прве половине тринаестог века. Почетком 19. века, током Српске револуције и борбе за ослобођење од Османског царства није коришћена једна стандардна српска застава која би била јединствено национално обележје, већ веома разноврсне старешинске и војводске заставе које су биле базиране углавном на
средњовековном наслеђу. Прве идеје о јединственој националној застави потичу из 1830. године, након стицања аутономије султановим Хатишерифом. Србија је заставу какву данас познајемо добила 18. октобра 1835 . године, приликом посете књаза Милоша Обреновића Цариграду. Самом изгледу српске заставе кумовао руски цар Николај Први Романов, који је приморао султана Махмуда да Кнежевини Србији додели заставу какву данас познајемо.
У народу се верује да црвена боја на застави Србије представља крв мученика проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, док бела представља мајчино млеко које храни јаку српску децу. Грб Краљевине Србије утврђен је законом 1882. године. Чувени двоглави орао преузет је из византијског наслеђа. Тумачи се да једна од његових глава представља усмереност ка небеском, док је друга окренута земаљском царству. Касније југословенска застава је задржала исте боје само је распоред боја био плаво-бело-црвено. Грб нове државе коју је Србија створила победом у Великом рату, такође је претрпео одређене измене : двоглавом орлу из српског грба са штитом и четири слова ,,С“ су придодати хрватски грб ,,шаховница“ и грб илирског покрета, као симбол Словенаца. Српска застава у комунистичком периоду била је иста она тробојка али сада са црвеном петокраком уместо грба у средини. Ово је био и изглед државне заставе Србије све до 1992. године, када је након распада Југославије Србија за државно обележје узела традиционалну српску тробојку.
