У исто време обележава се и Дан српског јединства, слободе и националне заставе као државни празник који се празнује у Републици Србији и Републици Српској од 2020. а успостављен је пре свега у циљу оснаживања јединства између српског народа у ове две држве али и ради јачања култа националне заставе.

На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара и који се, преко Албаније на западу простирао све до Јадранског мора, српска војска је пребачена већ на пролеће 1916. године, одмах после опоравка на Крфу, након Албанске голготе.

Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници, којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су их са друге линије, добро укопани у ровове, гледали немачки и бугарски војници.

За команданта Солунског фронта изабран је француски генерал Франше д’Епере.

Српска војска била је подељена у две армије – прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.

Борбе су почеле 14. септембра артиљеријском паљбом из свих савезничких топова да би, у зору 15. септембра, у 5,30 часова, друга српска армија кренула у јуриш и то на потезу Соко – Ветерник – Добро поље. Водила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете. После таквих борби и напора главни део фронта је пробијен. Почео је продор који је одлучио исход рата. Сломљен је сваки отпор непријатеља, а онда су српски војници кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави.Српска војска је за 45 дана прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући Србију. Београд је 1. новембра поново био слободан. После краха Солунског фронта и губитака на осталим бојиштима, Немачка је затражила примирје. Борбе у Првом светском рату окончане су 11. Новембра 1918. године.

Погинули војници на Солунском фронту сахрањени су на заједничко гробље на Зејтинлику у Солуну чији чувар је још увек деда Ђорђе Михаиловић у 94. години. „Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба.“

Остају речи генерала Д’Епереа: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих…“

Не смемо их заборавити.

Чланак Годишњица пробоја Солунског фронта се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.