15. фебруар – СРЕТЕЊЕ
ПРАЗНИК СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ, УСТАВНОСТИ И ВОЈСКЕ
Овај датум је један од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције.
- Дан државности Србије празнује се као спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак (Српска револуција). Тиме је започела борба за национално ослобођење српског народа и формирање нововековне српске државе, а упоредо са њом текла је и културна борба српског народа за описмењавање и национални препород. Сматра се да је Српска револуција трајала до доношења Сретењског устава и коначног укидања феудализма у Србији – 1835. године. За најважније личности Српске револуције сматрају се: Карађорђе Петровић – вођа Првог српског устанка, Милош Обреновић – вођа Другог српског устанка и Вук Караџић – реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и отац српско романтизма.
- Као Дан уставности Србије празнује се јер је на овај дан 1835. године у Крагујевцу издат и заклетвом потврђен Сретењски устав, први устав Кнежевине Србије. Сретењски устав један је од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији, међу првим земљама у Европи укинут феудализам.
Аутор Сретењског устава био је чувени диоломата, новинар и публициста, а касније и министар – Димитрије Давидовић.
Српска православна црква и верници славе Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. Слави се увек четрдесетог дана после Божића и у симболичком смислу је веома важан хришћански празник, јер указује на први сусрет Спаситеља са људима. Као слава је веома честа у нашем народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје. Тако постоји веровање да се за Сретење срећу зима и лето, а један од обичаја је и да се на овај дан пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али да има и чаробну моћ.
