„Олуја“ је била један од тешких догађаја у савременој српској историји са далекосежним последицама и на тешке односе између српског и хрватског народа. То је била војна операција Хрватске са циљем да се у потпуности са простора те републике, настале насилним одвајањем те републике од суверене и међународно признате Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, изврши етничко чишћење српског народа, чији су преци више векова уназад, на том простору створили своја огњишта. Увод у „Олују“ је била операција Хрватске војске „Бљесак“, вођена од 1. до 3. маја 1995. године, где су снаге хрватске државе, предвођене генералом Јанком Бобетком, успеле да победе мање бројну Српску војску Крајине и да заузму место Окучане, што им је омогућило да том приликом успеју да очисте Славонију од српског живља. Иронија рата је да је у овој операцији агресор био један од покретача партизанског устанка у НДХ, 1941. године, док су браниоци били Срби, који су због реорганизације Југословенске народне армије, претходнице југословенске партизанске војске и њеног административног повлачења са дела своје уставне територије, под притиском западних сила, формирали СВК, војску Републике Српске Крајине. У периоду од 4. до 7. августа 1995. године, припадници хрватских војних и полицијских оружаних снага, уз помоћ америчких пензионисаних генерала за новац, извршили су војно – полицијску операцију протеривања преко 250.000 припадника српског народа, углавном жене, деце и стараца са простора тада формиране Републике Српске Крајине, где су људи у оквиру историјских области Лике, Кордуна, Баније и северне Далмације, живели још од 16. и 17. века, а по неким историчарима, трагови српског битисања су били приметни још у 14. веку. Ова операција, последња у оквиру рата у Хрватској, била је наставак политике Независне Државе Хрватске, марионетске творевине настале током Другог светског рата, у склопу тежње шовинистичких великохрватских тежњи да остваре свој план о формирању етнички чисте и хомогене Хрватске и свођења српског живља на за њих подношљив проценат од 3 посто, чиме је за циљ било да се овим великодржавним пројектом уништи и затре српски народ и трагови његовог трајнијег боравка и постојања на територијама западно од савремених граница Републике Србије и Републике Српске, ентитета у Босни и Херцеговини. Овом приликом, Срби су се у колонама најразличитијих возила, где су најбројнији били трактори, повлачили са својих вековних огњишта, повлачили према Савезној Републици Југославији и Републици Српској, све у намери да спасу своје животе и животе својих најмилијих. У том повлачењу, десио се и злочин на Петровачкој цести, где је 7. августа 1995. године, авион Хрватског ратног ваздухопловства испалио смртоносне ракете на избегличку колону у атару села Јањила код Босанског Петровца, тада на западу Републике Српске и том приликом је страдало 10 ненаоружаних српских цивила.
Памтимо жртве наших јунака и наших људи, јер памћењем чувамо постојање српског народа на свим просторима одакле су насилно протерани.
