Ученици осмих разреда данас су на часовима историје обележили сећање на мартовски погром. Они су, кроз историјску анализу и увид у личне животне приче, стицали знања о судбини појединца и достојанствено обележили сећање на овај догађај. Подсетили су се на историју живота и страдања на Косову негујући културу сећања и исказујући емпатију према свом народу.
Мартовски погром је назив за насиље над Србима на Косову и Метохији које се догодило 17. и 18. марта 2004. године. Током та два дана избили су масовни напади албанских екстремиста на српско становништво, њихове куће, цркве и манастире широм покрајине.
Главне чињенице:
- Убијено је 19 људи (Срба и Албанаца), а више стотина људи је повређено.
- Око 4.000 Срба је протерано из својих домова.
- Спаљено је или уништено око 800 српских кућа.
- Уништено или тешко оштећено је више од 30 православних цркава и манастира, од којих су неки били средњовековни споменици културе.
Насиље је захватило више градова и села, међу којима:
- Призрен
- Косовска Митровица
- Чаглавица
- Урошевац
- Обилић
- Липљан
Погром је избио након што су се у медијима појавиле тврдње да су Срби наводно криви за утапање тројице албанских дечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, што је касније оспорено и никада није доказано.
У то време је безбедност на Косову формално била под контролом КФОР-а (НАТО) и УНМИК-а (Уједињене нације), али су многи критиковали њихове снаге да нису реаговале довољно брзо да спрече насиље.
У српској јавности се овај догађај често назива „Мартовски погром“, док се у међународним извештајима чешће описује као „немири на Косову 2004.“
