„Поручи Србину да наша звезда још сија изнад Проклетија и показује му пут. Тамо нека тежи да оде, да нам кости прикупи и сагради зид незаборава“.
На Велики петак, 9. априла 1999. године, пре 27 година, почела је битка за Кошаре, једна од најтежих у рату у Србији те године, битка која је постала један од највећих примера јунаштва, патриотизма али и пожртвовања у новијој српској историји.
Битка на Кошарама је ваздушно-копнена битка између Војске Југославије и шиптарске терористичке такозване Ослободилачке војске Косова, НАТО снага и регуларне војске Републике Албаније. Битка је вођена од 9. априла до 10. јуна 1999. године у ширем рејону карауле “Кошаре”, на југословенско-албанској граници, током НАТО агресије на СР Југославију.
Циљ операције са албанске стране био је копнена инвазија на Косово и Метохију, односно пресецање комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и Призрену, као и заузимање ширег подручја Метохије.
Караула Кошаре налази се на око 200 метра од граничне линије, на висини изнад 1.800 метара. Граничари ВЈ са Кошара покривали су иначе стандардно потез од око седам километара државне границе. Реч је о тешко приступачном појасу Јуничких планина, источних обронака Проклетија.
Избор те локације за напад који је уследио 9. априла био је највероватноје одређен конфигурацијом терена, пошто се караула Кошаре налазила на нижем нивоу од позиција које су држале непријатељске јединице на територији Албаније. То је у старту давало повољнију позицију нападачима.
Тог 9. априла у 3.00 сата са простора Албаније започиње тешко непрекидно артиљеријско дејство у правцу карауле Морина. Била је то међутим варка, с циљем да се трупе ВЈ концентришу на Морину, како би снаге биле одвучене од Кошара.
Потом, у 4.30 ватрена дејства се усмеравају на Кошаре. Војска Албаније тукла је артљеријским средствима, минобацачима, топовима, хаубицама. Изузетно прецизна минобацачка дејства вероватно су била последица учешћа у борбеним активностима високоувежбаних и искусних припадника Легије странаца.
Био је то увод за масовни напад пешадинаца тзв ОВК. Око 6.00 часова терористи започињу масивни напад на три правца, један према самој караули Кошаре, а друга две према стратешким котама, висовима, Маја Глава и Раса Кошаре.
Непријатељским снагама супроставили су се припадници 53. граничног батаљона, 2. моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде, борбене групе 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, делови других јединица Приштинског корпуса и Војске Југославије и добровољци из Србије. Просечна старост војника била око 20 година.
Дејства шиптарских терористичких снага на граници, НАТО авијације и артиљерије са територије Албаније била су даноноћна. Вођене су тешке борбе, али непријатељ није остварио свој циљ.
На Кошарама је погинуло 108 припадника Војске Југославије, од тога 18 официра и подофицира, 50 војника на редовном служењу војног рока, 13 резервиста и 24 добровољца.
Рат на Косову и Метохији је трајао до 10. јуна 1999. године када је потписан Кумановски споразум и Војска Југославије и српска полиција се повукла заједно са војницима који су учествовали у бици на Кошарама. НАТО је ушао на Косово под именом КФОР као мировна снага, док је ОВК требала да буде разоружана.
Насловна фотографија преузета са https://nportal.novosti.rs/
