На данашњи дан, 11. новембра 1918. године, недељу дана након Аустро-Угарске, капитулирала је и Немачка, чиме се завршио Први светски рат
У целом свету 11. новембар обележава се као Дан победе у Првом светком рату. Цена коју је Србија платила за победу у рату била је превисока. Земља је била разорена, а њена привреда опљачкана и уништена. Људски губици били су стравични. Према подацима изнетим на Мировној конференцији у Паризу страдало је 1.247.435 војника и цивила или око 28% укупног броја становника. Највише је губитака било међу мушком популацијом између 18 и 65 година старости, чак 57%. Велики број инвалида и готово пола милиона деце која су остала без родитеља били су такође трагични биланс овог рата за Србију. Последице овог демографског удара српско друштво је осећало током читавог XX века. Политичка и интелектуална елита српског народа, али и регент Александар Карађорђевић и влада су уједињење видели као историјску прилику која се не пружа свакој генерацији. Сматрали су да не треба пропустити шансу да се сви Срби и други јужни Словени окупе у једну државу. Разлога који су оправдавали такво гледиште било је много: политичких, економских, војно-стратешких итд. Пред очима су имали примере Немачке и Италије, које су уједињењем израсле у велике силе, иако су пре тога биле регионално и културно разједињене. У том тренутку се чинило да је братско уједињење могуће и историјски оправдано.
Србија је у рату за стварање заједничке државе поднела огромне људске и материјалне жртве, и у њу уградила своју државност. След историјских догађаја у XX веку није оправдао овакво решење.
