Дан примирја у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава нерадно 11. новембра. Овај датум подсећа на дан када су 11. новембра 1918. године у 11 часова у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Споразумом је договорен прекид ватре, повлачење немачких трупа, размена заробљеника, као и споразум о ратној одштети и уништавање немачких ратних бродова и подморница. Немци су то доживели као велико понижење, јер је њихова војска сматрала да је надомак победе.
Србија је најдуже учествовала у Великом рату и у односу на број становника поднела је највеће жртве – и цивилне и војне. То је највећи рат у ком је Србија учествовала и у њему је однела највеличанственију победу у историји – у Колубарској бици против аустроугарске војске 1914. године.
Код нас се празник прославља уз обележје које се зове Наталијина рамонда, направљено као комбинација цвета и Албанске споменице. Биљку овог имена је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији Обреновић.
За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Због овога је симболично узета да представља уздизање и „поновно рађање“ српске војске после свих недаћа које су је задесиле у рату (пегавог тифуса, повлачења по снегу, глади…) и тешких борби против Централних сила.
Горњи део данашњег обележја је тракица са Албанске споменице, државно војног и цивилног одликовање које су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916. године.
