На дан 11.11. обележава се Дан примирја у Првом светском рату. На овај дан 1918. године завршен је Први светски рат, капитулацијом Немачке која је потписана у железничком вагону у Компијену. Тим догађајем, окончан је до тог момента највећи и најкравији војни сукоб у људској историји. У овом сукобу животе је изгубило преко 15 милиона људи док је рањено било негде око 22 милиона. Рат је започет нападом Аустроугарске на Краљевину Србију 28. јула 1914. године и трајао је 4 године и 106 дана.
Србија се у овом сукобу нашла на страни сила Антанте које су однеле победу у овом сукобу. За овај сукоб српска врховна команда регрутовала је 450.000 бораца и имала близу 500 топова, а готово одмах јој се у рату придружила и Краљевина Црна Гора са својих 35.000 војника и 65 топова.
У овом сукобу српска војска је однела своје највеће победе и постигла највеће војне успехе. После Цера, Мачковог камена, Колубаре, окупације Србије и повлачења преко Албаније, српска војска се нашла у егзилу и борбама на Солунском фронту. Српска војска жељна отаџбине и повратка кући повела је пробијање Солунског фронта што је резултирало капитулацијом прво Бугарске, 29. септембра 1918. године праћено капитулацијом Турске 30. октобра 1918. године. Њих су пратиле Аустроугарска која је капитулирала 3. новембра и коначно Немачка, 11. новембра. У овом сукобу Српску војску предводили су великани попут Степе Степановића, Живојина Мишића, Петра Бојовића, Павла Јуришића Штурма, Радомира Путника, Божидара Јанковића и других.
Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је, процењује се, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације. Дан капитулације Немачке у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, врсте која је угрожена у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Биљка феникс, изабрана је у знак сећања на страдања која је Србија поднела а затим се поново као феникс из пепела уздигла и успоставила као држава и победнички изашла из овог окршаја. Осим у Србији овај цвет расте у Северној Македонији и Грчкој, на обронцима планине Ниџе чији је Кајмакчалан највиши врх. Биљка је име добила по краљици Наталији, јер ју је 1884. открио Сава Петровић, ботаничар краља Милана Обреновића. Зелено-црна трака на којој се цвет налази симболизује траку са Албанске споменице.
Албанска споменица је државно војно и цивилно одликовање додељено свима који су у зиму 1915/1916 године повлачили преко неприступачних предела Албаније ка Драчу и Валони одакле су их савезнички бродови евакуисали у Грчку и даље по Медитерану(Бизерта, Алжир, Француска итд.). Србија је у Грчкој после огромних губитака успела да обнови своје снаге, врати се на ратиште, на Солунски фронт и крене у одлучни пробој истог који је довео до капитулације Бугарске, Турске и Аустроугарске
Слава свим јунацима који су положили своје животе за част и одбрану отаџбине.
