„Дан сећања на Доситеја Обрадовића“ установљава се 10. априла, јер је то једини тачан, релевантан датум везан за његов живот.
Димитрије Обрадовић је рођен 1739. године у банатском селу Чакову, близу Темишвара. Још као дечак показао је велико интересовање за књигу и учење. Занесен житијима светаца, отишао је у манастир Хопово (Фрушка гора) да се замонаши. Ту је узео монашко име Доситеј.
Даљи пут Доситеја Обрадовића вођен је увек жељом за стицањем нових знања и учењем. На путу учења и путовања кроз Европу, Доситеј је био и ученик и учитељ. Тада је научио све значајне европске језике: грчки, старогрчки, латински, италијански, немачки, руски, француски, енглески, албански… Са свим тим знањем Доситеј је био најзначајнији заступник просветитељских идеја међу свим Јужним Словенима. Најпознатији научници, савременици и следбеници Доситеја и његовог учења рекли су да је „Доситеј једна од најлепших и најразвијенијих личности које је цела наша раса дала“; „новатор и иницијатор какви се ретко виђају, један од оних људи који стварају епоху и остају као путовође целога једнога народа“; „творац сувремене народне просвете српске“. Доситеј је творац идеје да се пише на народном језику, како би књиге биле разумљиве свима који тим језиком говоре.
Тиме Доситеј први свесно ствара праву националну књижевност на чистом народном језику – намењену свим слојевима српског народа ма где се он налазио.
У језику, Доситеј је претеча Вука Караџића. Српски народни језик је за Доситеја основно средство да се образовањем обухвате сви слојеви друштва.То је од посебног значаја, нарочито у време Првог српског устанка, великог ослободилачког покрета за обнову Србије, после дуговековног ропства. Те, 1804. године, Доситеј и пише чувену песму будницу „Востани Сербие“ са жељом да ће се Србе ослободити турске власти.
По доласку у Србију (1807), постаје директор свих школа, оснива Велику школу – претечу Универзитета (1808.год.), прву београдску богословију (1810. год.), постаје члан прве српске владе – Правитељствујушчег совјета, задужен за просвету, али и први њен „попечитељ просвештенија“, министар просвете…
Доситеј се свим својим снагама и знањем ставља у службу ослобођења и васкрса српске државне самосталности. Предано ради на оснивању школа и виших просветних установа, једнако доступним и девојчицама и дечацима. Доситеј учествује у утемељењу правног поретка устаничке Србије, али и у дипломатским мисијама важним у борби за ослобођее.
*Доситеј је дубоко веровао у свој народ, али уз учење, ширење просвете и нуке.*
Поводом обележавања “Дана Доситеја” наставници и ученици наше школе реализовали су часове који су посвећени животу и раду Доситеја Обрадовића. Ученици су погледали кратак филм “Возљубљени ученици” и са наставницима српског језика и књижевности разговарали о лику и делу Доситеја Обрадовића.
“Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи.”
“Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.”
“Само је добар човек срећан!”
“Ништавни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају.”
