Данас су ученици наше школе присуствовали са својим наставницима обележавању 108. годишњице од битке на Мачковом камену.
Мачков камен је топографски чвор (врх) на планини Јагодња у западној Србији, где су вођене тешке борбе између 1. српске и 6. аустроугарске армије у току Првог светског рата, у периоду од 19. до 22. септембра 1914. О жестини тих борби најречитије говоре обострани губици. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је чак 115 српских официра док је њих 176 рањено, међу којима и сам принц и бивши престолонаследник Ђорђе Карађорђевић. Срби су имали 800 погинулих и 5700 војника избачених из строја, а с друге стране Аустроугари су имали 1200 погинулих док тачан број њихових рањеника није познат.
„ВОЈНИЦИ, МИ СМО ОВДЕ ДОШЛИ ДА ГИНЕМО ЗА ОТАЏБИНУ. КОМАНДИРИ ИСПРЕД СВОЈИХ ВОДОВА И ЧЕТА, КОМАНДАНТИ ИСПРЕД СВОЈИХ БАТАЉОНА, А ЈА ЋУ ИСПРЕД СВИХ. ЗА МНОМ! У ЈУРИШ! ЗА СЛОБОДУ И ОТАЏБИНУ!“ Ово су речи речи Душана Пурића команданта Четвртог пешадијског пука „Стеван Немања” пред улазак његовог пука у битку . Потпуковник Душан Пурић погинуо је током јуриша на Мачковом камену.
Битка на Мачковом камену, нажалост, и дан данас остаје је у сенци великих победа на Церу и Колубари, иако је готово једнако значајна као и ове две, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по плану врховног команданта Аустроугарске војске на Балкану Оскара фон Поћорека овлада Јагодњом и Соколским планинама, већ тек након тринаест дана тешке борбе када је непријатељ био тотално изморен и спречен да даље напредује истом брзином и жаром као с почетка ове друге инвазије на Србију.
Српски народ и војска, на челу са њеним врховним командантом краљем Александром Карађорђевићем, нису дозволили да кости српских ратника и мученика са Дрине остану разбацане на стратишту, широм дринског фронта. Народ, Црква и краљ су се одужили сенама својих очева достојним споменицима – цркви спомен – костурници у Крупњу и капели која чува мошти наших ратника на Мачковом Камену.
