И ове године у нашој школи обележава се годишњица почетка НАТО бомбардовања на Савезну Републику Југославију, подсећајући се на жртве нашег народа које су страдале током тих немилих догађаја.
Тог 24.03.1999. у 19 часова и 45 минута по први пут огласиле су се сирене за ваздушну узбуну широм СР Југославије. Током наредних 11 недеља то ће постати звук на који ће се сви навићи и који ће постати део свакодневице свих становника СР Југославије. Током 78 дана бомбардовања по незваничним подацима погинуло је око 2.500 цивила и 1.000 војника и полицајаца. Током бомбардовања жестоко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене установе, медијске куће, војни објекти.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.
Током ове илегалне војне акције, у очима НАТО агресора све је било валидна војна мета. Тако су срушени сви мостови у Новом Саду, „Петрохемија“ у Панчеву, Фабрика дувана у Нишу, фабрика аутомобила „Застава“, али и железнички мост у Грделичкој клисури код Лесковца преко ког је у том моменту прелазио воз који је саобраћао на линији Београд-Солун. Тог 12. априла погинуло је више десетина путника воза,а исто толико је рањено. Осим воза у Грделичкој клисури НАТО бомбардери су такође погодили и аутобус „Ниш експреса“ на магистралном путу Ниш-Приштина и том приликом је погинуло 60 цивила укључујући и 15 деце. Само дан касније погођен је и аутобус „Ђаковица превоза“ и том приликом је убијено 20 цивила а рањено 43. Најмлађа жртва бомбардовања била је трогодишња Милица Ракић која је погинула за време дејства НАТО авијације, од шрапнела експлодираног пројектила 17. априла у Батајници. Она ће постати симбол страдања и патње деце СР Југославије. Током истог дејствовања лакше је рањен двогодишњи Дражен Јанковић. Гађање цивилних мета, НАТО агресору није било страно те је 23. априла бомбардована и зграда РТС и том приликом је погинуло 16 запослених ове медијске куће. Бомбардована је и нишка пијаца на којој је, у седмом месецу трудноће, убијена Љиљана Спасић, студент завршне године медицине. Од градова, највише су страдали Алексинац, Сурдулица, Куршумлија… Под рушевинама су остале читаве породице.
Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца. Након овог и других ратова током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.
