Анализирајући резултате са овогодишњих такмичења, закључили смо да су наши ученици били веома успешни. Честитке за сваку освојену диплому на општинском, окружном и републичком такмичењу! Заједно смо се радовали, бодрили једни друге и надали се највишим пласманима. За овај разговор сам одабрала Милицу Јовановић, која је ове године учествовала на оба републичка такмичења из српског језика. Са Књижевне олимпијаде донела је другу награду!
Зашто волиш српски језик?
Волим српски зато што ми је матерњи језик и волим граматику српског језика јер је специфична и разликује се од граматика других језика.
Шта ти је најтеже код граматике српског језика?
Кад довољно упознаш граматику, ништа није претерано тешко, али бих издвојила акценте као мало сложеније и теже за одређивање.
Да ли више волиш граматику или књижевност?
Обожавам и једно и друго, али мало више волим граматику. Свакако, волим да читам књиге, посебно дела наших писаца.
Која ти је омиљена књига?
Књига коју највише волим је роман Бранка Ћопића “Орлови рано лете”, која је посебно занимљива, али крије дубоке емоције и препоручила бих је свим читаоцима.
Претпостављам да ти је српски омиљени предмет.
Да, српски просто обожавам, ту се најбоље сналазим и никада ми није тешко било шта да учим или вежбам везано за српски.
Ти идеш и на такмичења из српског језика.
Такмичења су посебна ствар која за мене имају велики значај. Идем на такмичења првенствено што волим српски језик, али и покажем своје знање.
Како се спремаш за такмичења и да ли је то велика одговорност за тебе?
Припремам се тако што тражим тестове и учим неке додатне ствари ван редовне наставе. Такмичење не схватам као велику одговорност, најважније је да дам свој максимум и урадим тест најбоље што могу, а резултат ће то показати.Волим да идем на такмичења и због дружења са децом коју ретко виђам у школи, али и упознавања нових пријатеља.
Да ли мислиш да је само важно учествовати или и победити?
Сматрам да је најважније учествовати и дати све од себе али, наравно, важно је и победити. Тако се стичу нова искуства, али и припрема на неки начин за наставу у школи.
Какав је осећај када знаш да си постигла велики успех?
Осећај је предиван јер знам да се сав труд и рад исплатио и тада стичем веру у себе и схватам да ништа није недостижно.
Да ли је за то увек потребно велико ангажовање и труд?
Наравно да јесте, али и срећа некада игра велику улогу. Сматрам да увек треба веровати у себе и у свакој ситуацији бити оптимистичан.
Да ли имаш трему пред такмичењe?
Немам трему, такмичење схватам као активност где могу да покажем своје знање. Знам да не могу ништа изгубити, само могу постићи успех или стећи ново искуство. Наравно, увек постоји еуфорија пред такмичење и након завршетка теста. Тада једва чекам да изађу резултати и прилично сам нестрпљива.
Колико тренутно имаш диплома са такмичења?
Тренутно имам осам диплома и свака од њих ми је посебно драга. Чувам их као вредне успомене којих ћу се у будућности радо сећати и оне за мене имају велики значај.
Сигурно су твоји најближи веома поносни на тебе.
Јесу и пуно се радују сваком мом успеху. Имам велику подршку од драгих људи и свакако да је она неопходна за сваки успех.
Твоја наставница је сигурно поносна на тебе.
Верујем да јесте и веома је заслужна за сваку освојену диплому на такмичењу. Наставница ми је веома драга и увек се труди да ми пронађе тестове за вежбање и на сваки могући начин помогне.
Да ли би желела да се бавиш српским језиком у будућности?
Да, желим да упишем филолошки факултет јер је то оно што највише волим.
Да ли замишљаш себе у будућности као професорку српског језика?
Наравно, мени је то најлепши посао. Сматрам да је важно да људи раде оно што воле јер ће тада моћи да уживају, а самим тим и да напредују у свом послу.
И за крај, ко је твој узор?
Узор ми је наставница српског, Јелена. Њој сам веома захвална за сваки труд и припремање за такмичење, јер без ње не бих успела.
Николина Делић, VII-1
