Поштовани Вуче,
Пишем Вам из школске клупе. Желим да кажем да Вас нисмо заборавили. Данас многе школе и библиотеке носе Ваше име. Недавно смо на часовима читали епску поезију. Наставница каже да су те песме до нас стигле захваљујући Вуку. И бајке. И загонетке. И предања. Тако да сте често ту са нама, у овим клупама, међу овим зидовима.
Прошле године сам био у Тршићу. Тамо је све тако скромно, једноставно и лепо. Дивно је знати да сте у том живописном крајолику направили своје прве велике кораке у борби за српску културу.
Ићи ћу поново у Тршић!
Хвала Вам на свему!
Душан Петровић V1
