На данашњи дан, пре 81 годину, стрељана су 2264 становника Крагујевца. Са жртвама од 19. и 20. октобра, укупан број побијених цивила изашао је на 2796. Међу њима, нашло се и 300 ученика средњошколског узраста, као и 40 деце узраста од 12 до 15 година, махом малих чистача ципела. Стрељање је извршено као одмазда за убиство десет и рањавање 26 немачких војника, који су страдали у сукобу са четницима и партизанима, на путу између Крагујевца и Горњег Милановца. Не постоје тачни и прецизни подаци о броју ухапшених, пошто су хапшења вршена потпуно неселективно. Људи су одвођени са њива, из цркава, школа, са радних места, а према проценама, ухапшено је најмање 5000 људи, углавном цивила који нису представљали никакву опасност по окупациону војну власт. У целом злочину учествовали су, као помоћници, припадници Петог добровољачког пука, тзв. „Љотићевци“, под командом Марисава Петровића, Србина из Граца, села у околини Крагујевца. Немци су упали у Гимназију и остале школе, одакле су, у току наставе, извели професоре и ђаке, почевши од петог разреда, постројили их по тројицу и одвели.
Стрељање је отпочело у недељу 19. октобра у околним селима. Како им је то било мало људи, донета је судбоносна одлука да се стрељање настави у Крагујевцу. Исте вечери, Крагујевац је блокиран, а у понедељак, 20. октобра, извршено је хапшење више хиљада грађана, међу којима је било и више стотина ђака крагујевачких школа. Ови људи били су затворени у четири топовске шупе, на периферији града. Суочени са извесношћу смрти, они који су имали са чиме и на чему, парчету папира, исправи и слично, исписали су последње поруке својим најдражим и ми, данас, у музеју имамо 42 њихове поруке.
Немци су 22. октобра 1941. године Крагујевац излепили плакатима са саопштењем, у коме су навели да је због кукавичког и подмуклог напада у току претходне недеље на немачке војнике погинуло десет, а рањено 26 немачких војника, те да ће у знак омазде бити стрељано за сваког погинулог немачког војника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2300. Међутим, Немци нису дали саопштење за масовна стрељања од 19. и 20. октобра у Крагујевцу и три оближња села, тако да су прекршили број стрељаних особа за чак 500 лица.
Франц Беме се суочио са оптужницом за масакр у Крагујевцу, међу оптужницама за друге ратне злочине. Након што је заробљен у Норвешкој, изведен је на талачко суђење, а у склопу накнадних нирнбершких суђења, оптужен је за ратне злочине у Србији током 1941. Када се чинило да је његово изручење Југославији било неизбежно, Беме је извршио самоубиство, скочивши са трећег спрата затвора у ком је боравио.
Простор у коме је извршено стрељање, 1953.године претворен је у меморијални парк. На улазу је подигнут монументални споменик „21. октобар“. У Србији се 21. октобар обележава као државни празник. Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, први пут је на овај начин обележен 21. октобра 2012. године.
Ученици издвојеног одељења у Доњој Љубовиђи обележили су овај јубилеј историјским часом, ком су присуствовали сви ученици старијих разреда и том приликом је хор наставнице музичког Верице Масал изводио пригодне нумере, док је драмска секција наставника српског Радослава Милића изводила тематске рецитације поводом овог догађаја.
