У уторак 30. 5. 2023. год. у 19 часова ученици основне школе одржали су јавни историјски час за памћење, на тему „Они су бранили Кошаре“. Час је био посвећен погинулим борцима у бици на Кошарама 1999. год., борцима који су преживели и Ђорђу Бојовићу, нашем суграђанину, добровољцу са Кошара који је трагично настрадао пре неколико година. Пре часа била је отворена изложба академског вајара Бојана Грујића и ученика школе.
Сала биоскопа у Љубовији била је мала да прими све заинтересоване посетиоце, колеге, родитеље, ученике и грађане који су након сат и петнаест минута изашли уплакани и пуни утисака који се још увек слежу. Одржан је час патриотизма, историје и емпатије. Деца су се осетила поносним и од ученика постали су учитељи. Ово је било њихово вече.
Главни организатор и сценариста часа била је професор историје Марија Јанковић уз помоћ професора музичке културе Љубише Поповића који је спремио хор школе.
Подршка у реализацији били су:
- професор ликовне културе Бојан Грујић који је пред час уприличио изложбу радова
- певачка група Љубице Гаврић
- техничка подршка Александар Реновчевић
- музичка подршка Милан Лазић, Ђорђе Петровић и Верица Кнежевић
Основна школа подржала је целу реализацију у сваком смислу а идеја је потекла много раније од директора Василија Ђукановића уз консултацију историјског актива. План је био да се изведе на датум почетка битке али због обавеза професора око такмичења датум извођења је одложен.
Час су извели ученици седмог и осмог разреда а сценарио је писан по мотивима Ненада Милкића, писца трилогије Ми смо бранили Кошаре. Писац је прихватио позив и са супругом присуствовао изведби.
На самом почетку нестало је струје у сали али то није омело учеснике. На сцену је изашла певачка група и песмом дала подршку извођачима да наставе. У сали је завладао мук и присутни су својим телефонима осветлили бину да ученици могу наставити програм. Био је то величанствен призор, моменат када се цела сала претворила у једно биће и када је реч обичног војника са Кошара била јача од било које силе. У једном моменту када су ученици читали писма породицама сва лица у публици била су у сузама. Ученици су присутнима дочарали осећање малог а тако великог војника и учинили нас све поноснима.
Једно велико БРАВО И ХВАЛА свим ученицима који су учествовали у реализацији.
Професор историје
Марија Јанковић
