Сретење је православни хришћански празник, који се слави 40 дан по Христовом рођењу као спомен на сусрет Бога и Човека, како се наводи у календару Српске Православне Цркве. Значај овог празника за српски народ је многострук, што због верског, а много више због државно – историјског значаја, пошто је у Републици Србији, овај празник изабран да буде и Дан државности и Дан уставности Србије.
На овај дан 1804. године, одржан је збор водећих српских главешина, у Марићевића јарузи, у селу Орашац у срцу Шумадије. На овом збору, одлучено је да се крене у дизање устанка, а да вођа (вожд) тог устанка треба да буде Ђорђе Петровић – Карађорђе. Овај устанак представља почетак настанка савремене српске државе, пошто је са њим почела Српска револуција, која је кулминирала добијањем аутономије од Османског царства и доношењем првог српског Устава у Крагујевцу 1835. године, којим је заокружен процес Српске револуције. Сам, горепоменути Устав је такође донет на Сретење тј на Сретењској скупштини.
На овај празник је и започет, али и завршен дуготрајни процес формирања савремене државе, период Српске револуције (1804 – 1835). Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) , након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. После распада Државне заједнице Србије и Црне Горе (2006), Дан државности постаје централни државни празник Републике Србије.
