Ове године, 21. октобра Република Србија обележава 80 година од трагедије у Крагујевцу, злочина у коме су поред осталог становништва убијени и ученици и професори крагујевачке гимназије од стране немачких окупатора. Тај дан се у нашој земљи обележава као државни празник Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Први час и у нашој школи биће посвећен страдалој деци и колегама.
Стрељање у Шумарицама представља један од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Повод за стрељање били су немачки губици које су они имали 16. октобра у борби са четницима и партизанима на путу Крагујевац- Горњи Милановац. У овој борби било је мртвих на свим странама, а Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених. Стрељање је отпочело у недељу, 19. октобра, у околним селима. Како им је ту било мало људи донета је судбоносна одлука да се стрељање настави у Крагујевцу.
Исте вечери Крагујевац је блокиран, а у понедељак, 20. октобра, извршено је хапшење више хиљада грађана, међу којима је било и више стотина ђака крагујевачких школа. Ови људи били су затворени у 4 топовске шупе, на периферији града. Суочени са извесношћу смрти, они који су имали са чиме и на чему, парчету папира, исправи и слично, исписали су последње поруке својим најдражима и ми данас у Музеју имамо 42 њихове поруке.
Ујутро, у 7 сати, 21. октобра, из топовских шупа Немци су почели да изводе групе и да их одводе на стрељање. До 14 сати после подне све је било готово. Било је покушаја бекства а неколицини је и успело да се спасе. Пошто је било више ухапшених, остале су Немци пустили кућама. Око 250 људи остављени су као таоци, из разлога безбедности, док је око 200 људи издвојено и они су после данима вршили сахрањивање стрељаних.
Немачки генерал Франц Беме те године је донео одлуку да се за једног убијеног Немца стреља 100 људи, за рањеног 50 али је мајор Паул Кениг, човек који је руководио стрељањем, надмашио ту суровост. Немци су требали да стрељају 2300 људи. Међутим према подацима са којима данас располажемо, у ова три дана је стрељано 2794, а 62 преживело. Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, као и четрдесеторо деце од 12 до 15 година старости, већином Рома, малих чистача ципела.
Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу, песникиња Десанка Максимовић је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка“.
После рата, 1953. године, простор на коме је извршено стрељање претворен је у спомен- парк „Крагујевачки октбар“ у коме се налази 30 масовних хумки (гробница). На улазу у парк 1976. године подигнут је монументални музеј ”21. октобар”, посвећен овим жртвама. Музеј нема прозоре осим на таваници, као симбол безизазне ситуације и јединог погледа који су страдали могли упутити а то је ка небу. До сада су испред 10 гробница подигнути споменици, а међу њима је и ”Споменик стрељаним ђацима и професорима”, који личи на птицу сломљених крила а који је постао симбол крагујевачке трагедије и града Крагујевца. Испред тог споменика се сваке године 21. октобра одржава Велики школски час.
