Данас је у нашој школи обележено сећање на мартовски погром. Овим термином називамо масовно насиље и нападе на преостало српско цивилно становништво који су се десили на Косову и Метохији 17, 18. и 19. марта 2004. године. Погром су организовали такозвана Ослободилачка војска Косова и албански екстремисти. Ови напади су били директна последица тензије између Срба и Албанаца, након дављења троје албанске деце у реци Ибар у рејону села Чабра, крај Зубиног Потока, за чију смрт су албански медији и политичари окривили Србе из суседног села Зупче.
Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици. Отворени напад на српско цивилно становништво на Косову и Метохији се састојао у масовном прогону Срба.
За само три дана страдало је 11 Срба, протерано 4012 Срба из шест градова и девет села, срушено и спаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 кућа, 10 јавних објеката и домова здравља.
Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од око 20.000 припадника КФОР-а, 3.000 припадника Уједињених нација на КиМ, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника није реаговала. Мисија је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе.
